ГЛАВНАО БОРИО НАМАВЕСТИГАЛЕРИЈАКОНТАКТ
Најновије вести
Општинско такмиченје из математике
Општинско такмичење из математике 2017. године - задаци и решења
О Бори

Биографија

Рођен је 31. марта 1876. године у Врању од оца Стојана, који је био по занимању обућар, и мајке Васке, ћерке богатог врањанског трговца Ристе Грка. Имао је млађег брата Тимотија који је умро у другој години. Отац му умире 1881. године, а мајка 1883, тако да се од тада о њему старала Злата, његова баба по оцу. Баба Злата је потицала из старе угледне, али осиромашене врањанске породице и често му је причала о „старом“ Врању.

У Врању је завршио основну школу и седам разреда гимназије (која данас носи његово име). Осми разред је завршио у Нишу где је и матурирао. Баба Злата умире 8. фебруара 1896, исте године када он уписује Економски одсек Правног факултета у Београду. Због недостатка новца продаје кућу локалном свештенику.

Године 1900. издаје, у часопису Звезда трећи чин дела „Коштана“, које је по његовим речима „позоришна игра у четири чина“. Цела драма штампана је у „Српском књижевном гласнику“ 1902. године, иако је Станковић више пута преправљао све до коначне верзије 1904. Исте године завршава Правни факултет у Београду и жени се Београђанком Ангелином Милутиновић. Са њом је имао 3 кћери. У периоду 1903-1904 проводи неколико месеци у Паризу, а после повратка ради као цариник и порезник.

Објављује роман „Нечиста крв“ 1910. године, који је одмах проглашен за ремек дело српске књижевности. Године 1915. оставља породицу у Краљеву и као посланик Министарства вера се повлачи пред непријатељем у Ниш, са моштима Стефана Првовенчаног. У Подгорици га Аустроугари заробљавају и интернирају у Дервенту. Јула 1916. године уз помоћ пријатеља бива пуштен кући у Београд. Тамо пише културну рубрику у „Београдским новинама“ како би прехранио породицу.

1920. године постаје чиновник Министарства просвете у Уметничком одељењу. У априлу 1924. слави тридесетогодишњицу књижевног стваралаштва и његова драма „Коштана” се опет штампа и игра.

22. октобра 1927. године умире у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу.


Књижевно дело

Бора Станковић је објавио први књижевни рад у часопису „Голуб“. То су биле две песме: „Мајка на гробу свог јединца” и „Жеља“.

Његово целокупно књижевно дело је везано за Врање, иако је у Врање ретко одлазио и нема података да је икада био у околним селима; чак није познавао географски положај материјалних места. У једном предавању је признао да је своје ликове обликовао према причама које је слушао и спајао елементе више личности како би његови ликови деловали пуније. Његово стваралаштво углавном се сврстава у реализам, али има особине које нагињу ка натурализму. Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности.

Увео је врањански говор у књижевност, због чега је био стално критикован од стране многих савременика школованих на западу. Они су критиковали његов језик и стил писања, говорећи да су његова дела „неписмена“ и оријентална.

Јављајући се у време када се млађа генерација све интензивније оријентише према западњачким узорима, остаје привржен реалистичким традицијама; дела су му прожета осећањем наклоности према патријархалном свету старе Србије. Описујући трагичне личности, јунаке који пропадају као „поетичне жртве љубави“, дао је упечатљиву слику завичајног Врања, раслојавање и дегенерацију старих трговачких породица, продирање сеоског елемента у град. Био је сликар страсних сукоба и носталгије за младошћу. Проза му је надахнута осећајем фатализма и источњачке чулности. Поред приповедака и романа окушао се и као драмски писац. Београдске прилике за време Првог светског рата описао је у мемоарском делу „Под окупацијом“.

Ниједан његов рукопис није сачуван.

Сва права задржана ©2014